Istina je – jako ih volim, ponekad mi se čini, više nego ljude. Njihova tiha ali zaigrana nazočnost vraća mi vjeru u budućnost svjesnih stvorenja. "Moji" dupini nisu od one vrste kojima se možete lako približiti. Ne možete plivati s njima, pa čak niti približiti im se preblizu. Ako ste neoprezni, jednostavno će otići.
Ipak, jedno je sigurno: s njima možete razgovarati. Dobri su slušatelji i uvijek će vam, na svoj način, odgovoriti.
Ovaj put bilo nas je četvero u malom čamcu. Ne činim to često jer znam da dupini ne vole smetnje. Troje od nas već je bilo s njima, jednoj je bilo prvi put. Bio je soklsticijski dan – vrlo poseban dan u godini. Pitao sam se kako će upoznavanje proći? Hoće li se dupini upće pojaviti?
Došli su. Kao i obično, možete ih osjetiti prije nego ih čujete. A čujete ih - – njihov glasni izdah kad isplove na površinu - prije negoli ih vidite.
Bio je to lijep susret. Četvero ljudi na malom čamcu, četvero dupina u moru. Pozdravi uspravljene glave. Tiho odobravanje i prihvaćanje. "Dobrodošli ste", rekli su nam.
I taj osjećaj dobrodošlice želim podijeliti s vama.
(Galerija od devet fotografija je na Facebooku.)
Ovako, bas ovako ih i ja dozivljavam...cista, topla, nezna, ljupka stvorenja
OdgovoriIzbrišiOvo se stvarno dogodilo ili bar sam ja to dozivela na ovaj nacin, a ni to nije slucajno: a kad bi mi morske zivotinje mogle biti kucni ljubimac to bi bio delfin...jer sam osetila njihovo prijateljstvo i privrzenost ljudskoj vrsti davno kad sam bila student i pauzirala nesto, nije mi islo pa sam bila tuzna...odem na more u Budvu...kupala sam se na plazi posle zalaska sunca kad je sve bilo mirno i nigde nikoga, samo moja sestra i ja....ona napolju, a ja u vodi...i odjednom nesto bucne desetak metara udaljeno od mene, ja sva prestravljena zaplivam ka obali, ali nisam stigla ni da zamahnem rukama kad me nesto veliko udari u nogu, bukvalno je u sekundi doplivalo do mene...osetila sam da nije riba, bilo je velicine kao covek...samo me je malo gurnulo i proplivalo pored mene...ja sam zaurlala u panici ali kao u snu usporena u vodi nisam odmicala ni milimetar dok se sve to desavalo....posto je moja sestra sve to gledala, a bila je uvek moj zastitnik, rekla mi je samo smirenim tonom: nista, nista, samo riba, ajde poooolakoooo izadji napolje....ja sam poooolako izasla...a tada mi je rekla: u poverenju: iskocilo je nesto veliko i bio je venac pene oko toga kad si ti vrisnula, ali nisam smela da ti kazem da ne upadnes u frku....posle smo culi da su tih dana delfini bili bas tu u blizini luke, cak smo ih videli sa Starog grada kako buckaju....ja sam znala da je to bio delfin: i osecala sam da je hteo da me ohrabri i da mi je prijateljski prisao....iako tada nisam mnogo znala o delfinima, intuitivno sam osecala da je to bio prijateljski susret...tek kasnije sam saznala za njihove osobine da osecaju ljude i da bukvalno mogu da prepoznaju depresiju i strah i da nam to upijaju, kanalisu i lece....NEVEROVATNO ...ali istinito.... :)
OdgovoriIzbriši