30. 06. 2010.

Osvježenje

Kad se sve smiri i ljetni dan je na vrhuncu, pronađeš daleku uvalicu, bez igdje ikoga. Malo se opijaš mirisima bilja i vrelinom kamenja. A kad ti postane stvarno vruće, pronađeš stijenu s pogledom na duboko plavetnilo ispod tebe. Malo se diviš, razmišljaš, uživaš, a onda... skočiš. Svježina.




Kad se vratiš među ljude, shvatiš da je svaki trenutak tog skoka ostao u tebi, zaustavljen u trenutku nepomičnosti. Još uvijek si tamo. Još uvijek.

Posted by at
Labels:

2 komentara:

  1. dora30. 06. 2010. 16:10

    Izgleda jako plitko...Dobro da niste na glavu skakali!!

    OdgovoriIzbriši
  2. Adrian30. 06. 2010. 17:28

    Zapravo, kod skoka na glavu ima manje opasnosti (uron je plići, ako se dobro skoči), ali ovdje nema brige - oko vara, more je tu bistro i duboko, duboko... barem tri-četiri metra. :-)

    OdgovoriIzbriši

Izrazite svoje mišljenje o napisanom (bilo u mojem postu, bilo u nečijem komentaru), kakvo god ono bilo, ali učinite to na pristojan i prijateljski način, tako da pridonesete razmišljanju o temi. Ukoliko niste registrirani korisnik, preporučujem da odaberete jedno ime (Ime/URL - možete napisati samo ime) i koristite za vaše komentare samo njega - na taj način se olakšava komunikacija.

Pretplati se na: Objavi komentare (Atom)